Opis
Ova knjiga je prvobitno trebalo da posluži kao udžbenik za studente master studija iz predmeta Savremene teorije psihopatologije. Vremenom je, međutim, prerasla u monografiju sa mnogo više informacija nego što je studentima neophodno, tako da se i namena rukopisa promenila. Uvidevši u kom pravcu ide rukopis, zaključila sam da je monografija koja okuplja brojne, većinom psihološke teorije depresije nešto što može biti zanimljivo studentima, istraživačima ovog poremećaja, ali i zainteresovanim čitaocima, kako psiholozima, tako i onima iz srodnih disciplina.
Depresija je u žiži naučne javnosti već od zvaničnih početaka psihopatologije, a bila je i pre toga. Otuda su pokušaji objašnjenja njenih uzroka, trajanja i vraćanja brojni. Neke teorije su zaboravljene, višestruko osporene i potisnute; neke su se preporodile uz pomoć nove terminologije i empirijskih nalaza. U svakom slučaju, niti je moguće niti bi bilo smisleno obuhvatiti sve pokušaje objašnjenja depresije.
…
Monografija je podeljena u celine koje bi trebalo da se odnose na različite segmente toka depresivnog poremećaja, od faktora rizika i vulnErabilnosti do relapsa i rekurenci. Međutim, bilo je teško držati se ove podele. Neke teorije su sveobuhvatnije u smislu da se njihove hipoteze odnose na više faza razvoja depresije, na primer Seligmanova ili Beckova. U slučaju ovih primera, teorije se pojavljuju u dva poglavlja, jednom u onom o vulnerabilnosti, a drugi put u poglavlju o okidačima i mehanizmima razvoja poremećaja. Neke teorije su u početku imale za cilj da objasne jedan segment toka, da bi se posle nekog vremena i istraživanja u tom smislu promenile i vezale za neki drugi, kao, na primer, pojedine teorije ruminacija ili kognitivne reaktivnosti, koje su od teorija
održavanja poremećaja kasnije proširene i na vulnerabilnost. Neki izuzeci u odnosu na kriterijum toka poremećaja napravljeni su i da se ne bi razbijala celina koja je nastala na osnovu nekog drugog kriterijuma, na primer kognitivne i biološke teorije odnose se ponekad na vulnerabilnost, a neka istraživanja podržavaju i drugačije mesto u kauzalnom lancu. Uprkos ovim preprekama, činilo mi se da je ova podela najsmislenija i najkorisnija onima koji se još uvek upoznaju sa ovom tematikom jer im omogućava da jasnije razgraniče u kom momentu tokom razvoja depresije koji psihološki mehanizam može odigrati značajniju ulogu.
Uz glavni tekst, u monografiju su ubačeni uokvireni komentari u kojima su obrađene teme koje su namenjene najznatiželjnijim čitaocima, zatim obrazloženja i definicije termina i pojmova koji su možda manje poznati, primeri istraživačkih metoda i drugi tekstovi. Funkcija ovih „okvira” bila je da se ne opterećuje glavni tekst nekim specifičnijim informacijama, da se čitalac podseti nekih činjenica o kojima je davno učio i, na kraju, da tekst bude malo zanimljiviji.
